Изложба “Безбрижни” аутора Душана Радовановића је простор
галерије Дома омладине у Београду преобликовала у јавну
спаваоницу за бескућнике

Ноћ без крова над главом, за неке наше суграђане је сурова реалност. Реалност која се тиче само њих и као да друге не дотиче. Али њих је “видело” једно око, око уметника који жели да их “виде” и други. Академски сликар Душан Радовановић је то постигао савременим уметничким изразом поставком изложбе “Безбрижни” која је 18. октобра 2011. године отворена у галерији Дома омладине у Београду.
Поводом изложбе “Безбрижни” простор галерије Дома омладине преобликован је у јавну спаваоницу у којој је постављено двадесет лежаја. Галерија ће у току трајања изложбе, од 18. до 30. октобра бити отворена 24 сата сваког дана, а кревете ће за сан и одмарање моћи да користе како случајни пролазници тако и бескућници, људи са друштвене маргине.
Аутор изложбе Душан Радовановић, припадник младе генерације, нам о свом пројекту каже: “Намера ми је да се овим радом “испровоцира” јавност, да се скрене пажња на другу “непријатну ”реалност коју углавном сви игноришемо. Идеја је да галерија промени функцију и постане јавна спаваоница у периоду од 12 дана колико траје изложба. Део друштвене стварности, се на тај начин и буквално пресело у простор галерије”. На наше питање како посетиоци, у овом случају и учесници изложбе реагују на ово необично преноћиште, аутор изложбе је рекао да
најчешће доживљавају као шок, јер нису навилки да неко брине о њима. Сваке вечери јавна спаваоница је пуна, тражи се “кревет више”.
Изложбом “Безбрижни” аутор Душан Радовановић је људе са маргине друштва извукао из анонимности језика, науке и политике и представио их свима нама као реалне људе, наше ближње. Његово упитно око и стваралачки дар су оно невидљиво, потиснуто учинило видљивим.
Потреба да се на тако радикалан уметнички начин говори о једном врло актуелном проблему, да би се на њега скренула пажња, говори у најдубљем смислу о недостатку љубави у нашем односу према другима. Наша удаљеност од ближњих нам јасно показује и нашу удаљеност од Бога јер “Бог је љубав и који пребива у љубави, у Богу пребива и Бог у њему ” ( 1 Јн 4, 16).
Данас постоје бројне школе у којима се настава одвија и кроз креативне радионице. Слободно можемо рећи да једна таква “школа” с креативном радионицом љубави, постоји у Верском добротворном старатељству Архиепископије београдско карловачке. Својим добровољним ангажманом у бројним активностима ВДС-а , људи различитих професија и животног доба својим знањем и умећем, руковођени јеванђелским заповестима, из љубави и с љубављу на различите начине помажу другима.То је, кажу “ полазници ове школе”, најбољи лек против равнодушности у друштву и доноси мир и радост у срцу јер “ако љубимо једни друге, Бог у нама пребива, и љубав је његова савршена у нама” (1 Јн 4,12).