Чланови
Милосрдне секцијe ВДС-а
посетили Дом за слабовидну децу 30.октобра 2011.г.
Чланови Милосрдне секције Верског добротворног
старатељства Архиепископије београдско-карловачке су у недељу 30.
октобра 2011. године посетили Дом за слабовидну децу “Вељко Рамадановић”
у Земуну. У Дому борави око осамдесеторо деце различитог узраста,
од којих су нека слепа, слабовида или вишеструко оштећена. Као и обично
деци доносимо воће, овог пута је то било грожђе, банане и мандарине
и најновији број “Православља” за особље.
Пошто редовно посећујемо Дом долазимо као стари знанци које деца већ
познају и са којима слободно разговарају. Сад је актуелна нова школска
година и неке њихове личне преокупације. Прошли пут смо разговарали
о припремама за матуру средњошколаца и концерту који су припремали
ученици Дома, коме смо присуствовали и који је на нас оставио снажан
утисак.
Деца радо говоре о својим интересовањима и плановима. Желе да заврше
школе које похађају и да се потом запосле. Не скривају ни да им је,
као и свима другима, понекад тешко. Желе и да покажу своје таленте.
Једна Александра пише песме које нам је и прочитала. Слушали смо је
задивљени док је прелазила руком преко потпуно чистог, белог папира
исписаног Брајовом азбуком. Сад је четврти разред правно биротехничке
школе и жели да студира књижевност. Похвалили смо њен таленат и труд
и пожелели јој да оствари свој сан. То смо пожелели кроз разговор
и другој деци која имају друге дарове и могућности, а посебно младој
девојци талентованој за соло певање, која је успешно наступила на
концерту ученика Дома крајем маја ове године.
Нашу посету као и увек, подржава и прати љубазно и посвећено особље
Дома. Кажу кроз разговор да је деци “ово друга кућа, кад заврше школу
и оду из Дома увек се радо враћају. ” У току наше посете смо и видели
младића који је по завршетку средње школе уписао ДИФ и дошао да види
своје старо друштво из Дома. И њему смо пожелели да успешно заврши
студије и оствари своје жеље и планове.
Враћамо се својим кућама кроз, за недељно поподне густ саобраћај.
Размишљамо о данас толико потребном смирењу и о великом смирењу које
имају деца са којом смо се управо дружили и растали.Смирење је њихов
животни подвиг.
Ми често заборављамо да се тај подвиг очекује и од нас јер Господ
у Јеванђељу каже и заповеда : “научите се од Мене, јер Сам Ја кротак
и смирен срцем, и наћи ћете покој душама вашим” (Мт. 11,29).Уколико
се наше срце уз Божију помоћ усрдно приклони овој заповести сигурно
ћемо лакше пребродити бројне животне тешкоће и уверити се да је, како
каже Господ “ јарам мој благ и бреме је моје лако.”
Чланови
Милосрдне секцијe ВДС-а
посетили Дом за слабовидну децу
И овај сусрет био је прожет размишљањем о физичком али још више о духовном слепилу и његовој трагици.Управо данас смо на Светој Литургији слушали како је Господ исцелио слепог од рођења и како су на тај догађај реаговали фарисеји. Знајући да излазимо из периода четрдесетодневног молитвеног славословља Васкрса у коме нас је тако јарко обасјавала Светлост Васкрсења Христовог, морамо се обући у све оружје Божије, као што каже Свети Апостол Павле у посланици Ефесцима, да би се одупрли сваком искушењу и сваком греху.Само тако ће наше око бити здраво и моћи да види прави пут, на који указује Господ “Ја сам свјетлост свјету; ко иде за мном неће ходити у тами, него ће имати свјетлост живота” ( Јов 8, 12).
По сунчаном пролећном дану у недељу 29. маја 2011. чланови Милосрдне
секције Верског добротворног старатељства Архиепископије београдско-карловачке
посетили су Дом за слабовидну децу “Вељко Рамадановић” у Земуну.
Деца су се радо послужила сезонским воћем, јагодама и трешњама које
смо им донели и дружила се са нама у пространој и врло уредној трпезарији
где смо седели и причали. Познају нас и воле наше посете па је било
пуно приче, највише о крају школске године и матурским вечерима за
које се, као и сви матуранти брижљиво припремају.
Било је речи и о успеху и оценама, о дечијим плановима и жељама. Постигнути
резултати су као и код других ђака највише зависили од залагања сваког
детета сходно могућностима, али су и резлтат великог рада васпитача,
наставника и особља Дома и њиховог залагања да сваком детету помогну
да развије расположиви потенцијал и да се оспособи за самосталан живот.
У Дому борави око осамдесеторо деце различитог узраста, од којих су
нека слепа, слабовида или вишеструко оштећена. Има мале деце предшколског
узраста, а већа деца у највећем броју похађају основну или средњу
школу које се налази у истом комлексу као и радионице за изучавање
заната. Школска деца уче Брајево писмо захваљујући коме могу да користе
уџбенике за исте предмете као други основци или средњошолци али и
да користе комјутере прилагођене потребама слепих особа.
Љубазношћу домаћина позвани смо на концерт који ће ученици Дома приредити
следеће недеље, после учешћа на такмичењу певачких група за ученике
специјалних школа које се одржава у дечијем позоришту “Душко Радовић
”. Рекли смо да ћемо се радо одазвати овом позиву и сваком другом
позиву кад деца буду приказивала своје умеће у шаху, спорту, фудбалу
за слепе “ gold ball”, знању језика, експеранта и другим слободним
активностима.
Посета Дому за за слабовидну децу
У недељу по Светом Сави 30. јануара
2011. г. чланови Милосрдне секције Верског добротворног старатељства
Архиепископије београдско-карловачке посетили су Дом за слабовидну
децу “Вељко Рамадановић” у Земуну. Деци је однето и подељено 20 килограма
банана, 24 килограма поморанџи, 5 килограма филованог кекса и 5 килограма
воћних карамела.
Посматрајући бели покривач дуж кеја и снег на крововима размишљамо
о посети у коју идемо, о деци од којих нека никад неће видети ни белину
снега, ни плаветнило неба, ни сунчев сјај.... У мислима је и догађај
из Јеванђеља кад Господ Исус Христос исцељује слепог од рођења и понашања
фарисеја, поучан пример духовног слепила огрховљене људске природе.
Свесни сопствене немоћи молимо се Богу да нам помогне да ојачамо у
вери, да очистимо срце и да одолимо бројним изазовима савремене цивилизације.
У Дому борави око деведесеторо деце различитих узраста, од којих су
нека слепа, слабовида или вишеструко оштећена. Има мале деце предшколског
узраста, а већа деца похађају основну или средњу школу које се налази
у истом комлексу
као и радионице за изучавање заната. Дом поред смештаја има васпитну
и образовну функцију јер васпитачи и особље помажу деци да науче да
што боље функционишу у обичном животу, да се сналазе у простору и
да науче школско градиво. Сви напори и активности су усмерени да се
се развију расположиви потенцијали деце и да се она оспособе за самостални
живот.
Разговор и дружење са децом оставља посебан утисак јер су деца, упркос
свог хендикепа расположена, радознала и имају развијена интересовања
и планове за будућност. Има интересовања за спорт, психологију и талената
за музику, језике. Надамо се да ће своје планове остварити, као што
је већ био случај са децом из Дома која су завршила Правни и Филолошки
факултет. Желимо да их поново посетимо и кроз разговор и дружење,
на својеврсан начин подржимо у томе.
Мирослава Полић
Милосрдна секција ВДС-а
