На Детињце су чланови Милосрдне секције ВДС-а посетили дечије одељење Специјалне болнице за церебралну парализу и развојну неурологију Клинике за рехабилитацију "Др Мирослав Зотовић"
Чланови Милосрдне секције Верског добротворног
старатељства Архиепископије београдско-карловачке су на Детињце у
недељу 18. децембра 2011. године посетили дечије одељење Специјалне
болнице за церебралну парализу и развојну неурологију у Сокобањској.
Пре посете чланови Секције су присуствовали Светој Литургији у болничкој
капели Светог Луке која је била препуна верног народа. Пуно људи,
међу којима је било и деце, се причестило. Цела Црква је учествовала
појањем у Богослужењу. Било је свечано и лепо Узносећи молитве Гопосду
прота Ђуро се посебно молио за ово лечилиште, за здравље оних који
се лече и који их лече и за њихово спасење.
У краћој беседи прота Ћуро је између осталог рекао “..Ако дате љубав,
деца ће вам узвратити У Светом Јевађељу које смо данас чули, видимо
како је Гопспод излечио згрчену, грешну жену.И ми би требaли да се
покајањем и уклањањeм од греха добро припремимо за Празник Рождества
Христовог. Да видимо с чим ћемо изаћи пред Господа, да ли с исправљеним
животом и очишћеним срцем. Господ ће дати Свој допринос али и ми треба
да се трудимо. Господ је дао Свог Јединородног Сина за наше спасење,
а ми - шта ми чинимо? ”
Чланови Милосрдне секције су затим са протом Ђуром Сушом, духовником
Клинике за рехабилитацију "Др Мирослав Зотовић", посетили
децу у Специјалној болници и поделили банане, мандарине, чоколадне
бананице “Светосавско звонце” и “Православље”.Са нама је била госпођа
Вера Митић, генерални секретар Библијског друштва Србије која је донела
деци на поклон 22 примерка књиге “Деца читају Библију” и 10 примерака
књиге “Библијске приче” са променљивим сликама, за децу млађег узраста.
Деца су проту дочекала као свог, дозивајићи га са свих страна.Била
су пуна питања. Један дечак је, показујући икону Светог Саве питао
- кад ће доћи Свети Сава? Прота Ђуро је одговорио да је Свети Сава
увек са нама.Деца су показала интересовање за штампу коју смо донели
а мања деца, за игру. Било је и добацивања лоптом, у коме је неко
учествовао рукама а неко главом.Разговору и дружењу никад краја, јер
су деца као деца радознала и воле пажњу. Поред лечења и неопходне
терапије у овој установи је организован и васпитно образовни рад тако
деца стичу неопходна знања и развијају се у складу са својим могућностима
и способностима.У креативним радионицама уче разне вештине а најлепши
радови су изложени у холу и дневном боравку.
- Дечија душа је чиста, каже нам на крају посете прота Ђуро.Господ
је рекао: “Ако деца ућуте, камење ће проговорити”. Са децом треба
увек бити активан, давати топлину и искрену очинску љубав јер деца
лако препознају оно што није истина. Поред дечијег одељења на Клиници
су покретни и бројни непокретни болеснци које прота Ђуро редовно обилази
и пружа духовну утеху и охрабрење. Људи траже Бога, исповедају се
и причешћују нарочито пред операције.
И кад напусте Клинику често долазе на богослужење у капелу Светог
Луке, тако да је она као што смо се и сами уверили на Светој Литургји
била испуњена до последњег места што најбоље показује колико ова капела
болесницима значи и колико им је била потребна.
Чланови
Милосрдне секције ВДС-а посетили су децу на Педијатријском одељењу
Института за онкологију и
радиологију Србије
4.новембар 2011.г.
Чланови Милосрдне секције Верског добротворног старатељства Архиепископије београдско-карловачке посетили су 4. новембра 2011. године децу на Педијатријском одељењу Института за онкологију и радиологију Србије.Наш кратак сусрет са децом и њиховим родитељима је израз жеље да се пружи подршка и поделе бриге у животној борби која се уз помоћ лекара, медицинског особља и других стручњака овде води. Донели смо деци банане и мандарине, “Светосавац” и иконице Светог Василија Острошког и Светог Нектарија Егинског а родитељима и особљу “Православље”.Обишли смо болесничке собе и дневни боравак и разговарали са малим пацијентима и њиховим родитељима.
На четвртом спрату Института поглед на живот је некако изоштрен, живот
има немерљиву вредност, незаменљив је и тако драгоцен. Захуктала свакодневница
се више не примећује а бриге које она собом носи у највећој мери губе
своју тежину. Најважније је савладати болест. Све снаге су усмерене
на то. Лечење је сложено а деца и њихови родитељи имају велико стрпљење,
упорност и чврсто верују и надају се да ће исход бити добар.Очи срца
се често окрећу ка Богу, “виде” да је живот Божији дар и да је, уз
све што је предузето, Божија милост и помоћ потребна.
У Институту се лече
мождани, коштани и мекоткивни карциноми. Сва деца су на дужем лечењу
. На Одељењу су обезбеђени услови да им време буде испуњено на најбољи
начин у складу с њиховим узрастом. Наставници ОШ “Драган Херцог” држе
наставу тако да деца не заостају за својим вршњацима због одсуствовања
из школе.Један од предмета је веронаука.У дневном боравку “Играоници”
је библиотека и неколико комјутера. који су кад смо дошли били “ заузети”.
На зиду су панои с цртежима од којих је најлепши пано са срцима, рођенданским
честиткама које су упућене малим пацијентима.И ми у нашим срцима исписујемо
жеље за излечење и молимо се Господу да тако буде.
Одлазимо из Института
за онкологију и радиологију Србије који има дугу традицију.На улазу
у Институт налази се спомен плоча која нас подсећа на донедавно заборављене
добротворе који су помогли оснивање ове институције.На плочи пише:
Завод Кнеза Павла за изучавање и лечења рака
Југословенско друштво за изучавање
и сузбијање рака под покровитељством Њеног величанства Краљице Марије
је започело изградњу овог дома 24. септембра 1939. године, захваљујући
новчаним средствима које је обезбедило Његово величанство Кнез Павле
и многобројни други донатори.
Надамо се да ће овакви примери бриге
за свој народ допринети да се код данашњих генерација пробуди хришћанско
милосрђе и оживи дух задужбинарства
који су нам наши свети преци оставили у аманет.
Посета чланови Милосрдне секције при храму Св. Архангела Гаврила Центру за заштиту одојчади, деце и омладине у Звечанској на Вакрс 2011.
Чланови Милосрдне секције
храма Св. Архангела Гаврила и дечији хор ‘’Гаврилчићи’’, посетили
су на Васкрс Центар за заштиту одојчади, деце и омладине - Стационар
у Звечанској. Милосрдну секцију је у посети предводио протојереј-ставрофор
Илија Шмигић, који редовно и врло активно сарађује са Верским добротворним
старатељством чак је његовим изузетним залагањем довршена и кућа за
избеглице у Лештану, чије се освећење очекује ускоро.
У Центру су се првенствено деца из хора, којима је ово прва посета,
упознала са делатношћу Стационара у коме се збрињавају новорођене
бебе и деца узраста до 10 година. Стационар је највећа и најстарија
институција ове врсте у земљи, у њему борави 200 деце од којих многа
имају сметње у развоју, а свима је заједничко да одрастају ван породице.
Сви су добили и пригодне поклоне.
Захваљујући донацији парохије из Келна омогућено је да се уз радостан
васкршњи поздрав “Христос Васкрсе – Ваистину Васкрсе” деца која одрастају
ван породица и бораве у домовима, обрадују пригодним васкршњим поклнима.
Свако дете је добило на поклон велику икону Васкрсења Христовог, крстић
и малу икону Васкрсења. На овај начин су наша браћа и сестре окупљени
око својих свештеника, оца Неђе Јањића и оца Младена Јањића у Келну,
посведочили своју хришћанску љубав и милосрђе посебно према деци без
родитељског старања И овога пута им се чланови Милосрдне секције Верског
добротворног старатељства који су њихову љубав и пажњу пренели малишанима,
срдачно захваљују.
Посета
члановa Милосрдне секције ВДС-а Дневној
болници Специјалне болнице за церебралну парализу
22. марта 2011.г.
Чланови Милосрдне секције
Верског добротворног старатељства Архиепископије београдско-карловачке
посетили су на Младенце, треће недеље Великог и Часног поста, 22.
марта Дневну болницу Специјалне болнице за церебралну парализу и развојну
неурологију у Београду.
У дневном боравку Специјалне болнице борави око сто пацијената, деца
свих узраста и одрасли. Деца којој је моторика оштећена овде уче да
ходају, да причају и све што је потребно да би се оспособили за самозбрињавање
у мери у којој је то могуће. Похађају специјалну или редовну школу
у зависности од могућности. Читав тим стручњака различитих профила:
логопеди, дефектолози, физиотерапеути, психолози и медицинско особље,
пожртвовано брине о малим и великим пацијентима. Воле свој посао и
кажу да терапија увек да резултате, нарочито уколико лечење неуролошких
проблема новорођенчади почне благовремено у првим месецима живота.
Посетили смо прво децу а затим одрасле у дневном боравку Специјалне
болнице и поделили банане, иконице Пресвете Богородице, “Православље”
“Светосавско звонце ” и “ Светосавац”. Успоставили смо леп контакт,
нарочито са старијом децом и поиграли се са неким од малишана. Старији
воле да разговарају, интересују се за свет око себе и радују сваком
сусрету и указаној пажњи, упркос великом труду који морају да уложе
да би савладали ограничења која доноси церебрална парализа. Било је
и песме. Неколико њих је отпевало “ Слава ти Боже, све ти се може.
Христос Воскресе радост донесе!” Задивљује нас, и овом приликом, смирење
и вера са којом они носе свој животни крст.
Питамо се да ли благодаримо Богу на даровима које нам је дао и да
ли се довољно трудимо да умножимо таланте које смо добили. Да ли се
у свом животу понашамо као онај неверни слуга који је закопао свој
таланат или се као верни слуга трудимо да их умножимо. Није ли сад
у време Великог Поста и позива Цркве на покајање, прилика да преиспитамо
себе и уложимо додатни напор на умножавању наших таланата и испуњавању
Божијих заповести, на јачању љубави према Богу и ближњима с надом
да ћемо једног дана и ми чути благословене речи Господње “Добро слуго
добри и вјерни, у малом си био вјеран, над многим ћу те поставити;
уђи у радост Господара својега”.
Посета
деци на Педијатријском одељењну Института за онкологију и радиологију
Србије
18. марта 2011.г.
Чланови Милосрдне секције
Верског добротворног старатељства Архиепископије београдско-карловачке
посетили су у петак друге недеље Великог и Часног поста, 18. марта,
децу на Педијатријском одељењну Института за онкологију и радиологију
Србије.
Деци су донете на дар поморанџе и банане, ”Светосавско звонце” , ”Православље”
, ”Мисионар” и иконице. На одељењу су са децом били њихови родитељи
са којима смо разговали и поделили, макар на кратко, њихову велику
бригу и подржали њихову наду и веру у помоћ и милост Божију. Период
трајања болести је различит, за неке је болест детета дошла изненада,
ненајављено тако да је потребно пуно снаге и стрпљења за ову животну
борбу. Ми смо им пожелели све најбоље и да, на првом месту, положе
наду на Бога који највише може помоћи да процес лечења буде успешан
и доведе до оздрављења њиховог детета.
Посета
дечијем одељењу Специјалне болнице за церебралну парализу
и развојну неурологију Клинике за рехабилитацију "Др Мирослав
Зотовић"
20. фебруара 2011. г.
Чланови
Милосрдне секције Верског добротворног старатељства Архиепископије
београдско-карловачке су у недељу 20. фебруара 2011. године посетили
дечије одељење Специјалне болнице за церебралну парализу и развојну
неурологију у Сокобањској. Пре посете чланови Секције су присуствовали
Светој Литургији у болничкој капели Светог Луке и затим са протом
Ђуром Сушом, духовником Клинике за рехабилитацију "Др Мирослав
Зотовић", посетили децу у Специјалној болници и поделили банане,
мандарине, чоколадне бананице и верску штампу.
Деца која су на лечењу захтевају велику негу и пажњу. Поред примарне,
здравстевене у овој установи се обавља васпитна и образовна делатност
тако да је деци омогућен развој у складу са узрастом и могућностима.
Деца су се обрадовала посети и слаткишима а посебно проти Ђури кога,
видело се, добро познају. То је и разумљиво јер их прота често посећује
и учествује у њиховим активностима.
У цркви Светог Луке богослужења су почела прошле године на Васкрс.
Поред покретних, на Клиници је пуно непокретних болесника тако да
прота Ђуро “има пуне руке посла” да све обиђе, пружи духовну утеху
и охрабри. А вера и утеха су и те како потребне људима који се овде
налазе на рехабилитацији после тешких операција, шлога или саобраћајних
несрећа. ”Имам веома добар однос са особљем и болесницима, долазим
на свако одељење као у своју кућу. Дневно се исповеди и причести петоро
до шесторо људи.Увек излазим у сусрет њиховим потребама, ништа ми
није тешко и не бих ово што радим мењао” рекао је уважени прота и
позвао нас да дођемо поново и посетимо и друга одељења Клинике за
рехабилитацију "Др Мирослав Зотовић" у Сокобањској.
Мирослава Полић
