Концерти
Чланови
Милосрдне секцијe ВДС-а били на концерту
младих талената у Дом за слабовидну децу
У свечаној сали Дома за слабовидну
децу “Вељко Рамадановић” у Земуну владало је велико узбуђење пред
почетак концерта који су ученици Дома одржали 31.маја 2011. године.У
публици су били и чланови Милосрдне секције Верског добротворног старатељства
Архиепископије београдско-карловачке који су приликом недавне посете
Дому добили позив за концерт. Концерт је организован на крају школске
године после успешног наступа ове групе на такмичењу певачких група
за ученике специјалних школа које је одржано у Малом позоришту “Душко
Радовић ”. Госпођа Радмила Лабан директорка Дома је рекла да је и
сама узбуђена јер је “ ово наш првенац у школи ”. Пожелела је да се
концерти у школи и убудуће одржавају и и поздравила присутне и госте
из ВДС-а.
Вокално инструментални састав, од два професора и петоро ђака, са
бас гитаром, гитаром, бубњевима и клавијатуре извео је познате хитове
Бајаге, Зане, “Рибље чорбе”, “Пилота”, Дејана Цукића, Ане Станић али
и Ерика Клептона, “Пинк Флојд”-а и других аутора. И музика и соло
певање били су на завидној висини, праћени аплаузима као и увек кад
се слушају хитови.
Нашу пажњу после успешно одржаног концерта, привукао је велики портрет
у свечаној сали који као да је будно пратио концерт ове талентоване
деце. То је био портрет Вељка Рамадановића оснивача и првог управник
дома и школе слепих у Земуну у периоду од 1919. до 1941. године. Његова
брига за слепу, глувонему и другу децу са посебним потребама и пионирски
рад на стварању услова за њихово школовање и оспособљавање за живот
мало су познати широј јаности а тако су много допринели да се у Србији
ове установе формирају у бурним и тешким годинама крајем деветнестог
и у првој половини двадесетог века.
Поменимо само да је децембра 1917. године основао прву српску школу
за слепе, првобитно за ослепеле и оглувеле српске ратнике у Бизерти.
Убрзо затим 1918. године српска Влада озваничила је Вељкову Брајеву
азбуку за српски језик а уз одобрење Владе Рамадановић издаје први
српски буквар за слепе "Моје прво радовање".
Верујемо да је то радовање генерација слепих, слабовидних и других
потребитих, за које је Вељко Рамадановић у свом животу несебично ревновао,
донело радовање и његовој души која је с делима љубави стала пред
Господа.
